Lečenje atrijalne fibrilacije: opcije, rizici i praćenje
Atrijalna fibrilacija (AFib) je najčešći trajni poremećaj srčanog ritma koji može izazvati nepravilne, često ubrzane otkucaje srca. Lečenje AFib-a uključuje kombinaciju lekova, procedura i promena životnog stila kako bi se smanjio rizik od komplikacija kao što su moždani udar i srčana slabost. Ciljevi terapije obično su kontrola simptoma, održavanje sinusa kada je moguće i smanjenje rizika od tromboembolije. Opcije se prilagođavaju individualno, u zavisnosti od starosti, pridruženih bolesti i težine simptoma.
Ovaj tekst služi samo u informativne svrhe i ne treba ga smatrati medicinskim savetom. Molimo konsultujte kvalifikovanog zdravstvenog radnika za personalizovane preporuke i lečenje.
Šta je atrijalna fibrilacija?
Atrijalna fibrilacija je nepravilna i često brza električna aktivnost u atrijumima (pretkomorama) koja onemogućava normalnu koordinaciju srčanih kontrakcija. Umesto ujednačenih otkucaja, atriji „trepere“, što može dovesti do smanjenog protoka krvi i stvaranja krvnih ugrušaka. AFib može biti povremen (paroksizmalan), perzistentan ili dugotrajno perzistentan, a faktori rizika uključuju hipertenziju, bolest koronarnih arterija, probleme sa zaliscima, gojaznost i poremećaje sna poput apneje. Dijagnoza se najčešće postavlja EKG-om.
Simptomi i dijagnoza
Simptomi AFib-a variraju: od osećaja preskakanja srca, palpitacija, umora i nedostatka daha do vrtoglavice i nesvestice. Neki pacijenti su asimptomatski, a poremećaj se otkrije slučajno. Dijagnoza počinje pregledom i elektrokardiogramom (EKG). Dugački holter monitoring, event monitori ili implantabilni uređaji mogu biti potrebni za hvatanje povremenih epizoda. Ehokardiografija procenjuje strukturu i funkciju srca, dok laboratorijske analize isključuju druge uzroke i procenjuju faktore rizika.
Medicinski tretmani
Medicinska terapija ima dva glavna pristupa: kontrola brzine otkucaja i pokušaj vraćanja ili održavanja normalnog ritma. Lekovi za kontrolu brzine (beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, digoksin) smiruju ventrikularnu frekvenciju. Antiaritmici mogu pomoći pri održavanju sinusnog ritma, ali imaju ograničenja i nuspojave. Ključni deo lečenja je antikoagulantna terapija radi prevencije moždanog udara; odluka o njoj donosi se na osnovu procene rizika (npr. CHADS-VASc) i individualnih faktora krvarenja. Sve promene terapije treba raditi u koordinaciji sa kardiologom.
Proceduralne opcije
Kardioversija (električna ili farmakološka) može brzo uspostaviti normalan ritam kod perzistentnog AFib-a. Kateterska ablacija ciljano izoluje fokusni izvor aritmije, često u okolini plućnih vena; uspešnost i potreba za ponovnim postupcima variraju. Hirurške tehnike, uključujući Maze proceduru, razmatraju se kod određenih pacijenata sa drugim srčanim operacijama. U nekim slučajevima, implantacija pejsmejkera može biti potrebna ako terapija izaziva usporavanje srčane frekvencije. Rizici i koristi svakog zahvata treba detaljno razmotriti sa specijalistom.
Kontrola rizika i promena stila života
Upravljanje pridruženim stanjima smanjuje simptome i rizik komplikacija. Kontrola krvnog pritiska, dijabetes melitusa i lipida, smanjenje telesne težine, prestanak pušenja i ograničenje alkohola imaju dokazanu ulogu u boljem odgovoru na terapiju. Lečenje opstruktivne apneje za vreme sna često smanjuje učestalost epizoda AFib-a. Redovna fizička aktivnost preporučuje se u skladu sa sposobnostima, dok ekstremne napore treba prilagoditi statusu srca. Potražite lokalne usluge u vašem području za podršku pri modifikaciji faktora rizika.
Praćenje i dugoročno upravljanje
AFib zahteva kontinuirano praćenje: kliničke kontrole, periodični EKG i, kada je potrebno, implantabilni ili eksterni monitori. Antikoagulantna terapija zahteva redovne provere, posebno kod osoba na VKA lekovima gde je potrebna kontrola INR, dok direktni oralni antikoagulansi (DOAC) imaju drugačiji režim nadzora. Plan lečenja treba biti fleksibilan i prilagođen promenama u zdravstvenom stanju ili novim simptomima. Koordinacija među kardiologom, primarnim lekarom i drugim specijalistima doprinosi sigurnijem i efikasnijem upravljanju.
Zaključak
Lečenje atrijalne fibrilacije je individualizovano i multidisciplinarno, sa ciljevima kontrole simptoma, smanjenja rizika od moždanog udara i poboljšanja kvaliteta života. Kombinacija lekova, proceduralnih intervencija i promene životnih navika omogućava prilagodljive opcije za većinu pacijenata. Redovan medicinski nadzor i procena faktora rizika presudni su za dugoročni ishod.
